Zdravlje, tehnologija i razvoj ljudskih potencijala

Deca i mladi danas odrastaju u okruženju koje se značajno razlikuje od onog u kojem su odrastale prethodne generacije. Mobilni telefoni, računari, internet, društvene mreže i veštačka inteligencija postali su deo svakodnevnog života, učenja, zabave i komunikacije. Mnogi mladi provode značajan deo dana koristeći digitalne tehnologije, u školi, kod kuće i tokom slobodnog vremena.

Ove tehnologije donose brojne mogućnosti za pristup znanju, razvoj novih veština, kreativnost i komunikaciju. Istovremeno, sve više pažnje privlače pitanja njihovog uticaja na fizičko i mentalno zdravlje, koncentraciju, kvalitet sna, fizičku aktivnost, međuljudske odnose, produktivnost i razvoj potencijala dece i mladih.

Podaci iz savremene literature pokazuju da ova pitanja nisu hipotetička. Meta-analiza objavljena u časopisu PAIN (2024), zasnovana na 119 studija i preko milion dece iz 70 zemalja, utvrdila je da hronični bol postoji kod svakog petog deteta, pri čemu su mišićno-skeletni bol i glavobolja najzastupljeniji. Bol u vratu nalazi se među vodećim uzrocima godina života sa invaliditetom za uzrast 15–19 godina prema podacima Svetske zdravstvene organizacije. Istovremeno, kod mladih koji intenzivno koriste uređaje sa ekranom osetljivim na dodir, problemi sa vratom i ramenima zabeleženi su kod 26% do 60% ispitanika. Upravo ovakvi podaci pokazuju zašto ergonomija – nauka o prilagođavanju okruženja čoveku – postaje nezaobilazna u razgovoru o zdravlju mladih u digitalnom dobu.

Nacionalni centar za talente godinama proučava faktore koji utiču na razvoj potencijala. Tokom tog rada postajalo je sve očiglednije da se zdravlje, obrazovanje, motivacija, životne navike i korišćenje savremenih tehnologija ne mogu posmatrati odvojeno. Oni čine međusobno povezan sistem u kojem promena jednog faktora često utiče i na mnoge druge.

Poseban izazov predstavlja činjenica da se savremene tehnologije razvijaju veoma brzo, dok su istraživanja njihovih dugoročnih posledica još uvek ograničena. Mnoge generacije mladih prvi put odrastaju u okruženju u kojem su telefoni, društvene mreže i veštačka inteligencija prisutni od najranijeg uzrasta. Koliko je taj proces brz, pokazuje prvi popis korišćenja veštačke inteligencije među decom (Common Sense Media, 2026): već 86 % dece uzrasta 9–17 godina koristilo je alate generativne veštačke inteligencije, a gotovo četvrtina ih koristi svakodnevno.Zbog toga je važno pratiti ne samo koristi koje ove tehnologije donose, već i njihove moguće posledice po zdravlje, učenje i razvoj.

Iskustvo pokazuje da i među mladima postoje velike individualne razlike. Neki lakše održavaju koncentraciju, neki su fizički aktivniji, neki bolje koriste tehnologiju za učenje, dok drugi imaju više teškoća da pronađu ravnotežu između digitalnog i stvarnog sveta. Zbog toga univerzalna rešenja često ne daju očekivane rezultate. Polazeći od sveukupnosti tih saznanja, tim Nacionalnog centra za talente predvođen Ljubomirom Kustudićem, već više godina razvija projekte usmerene na bolje razumevanje povezanosti zdravlja, razvoja potencijala i korišćenja savremenih tehnologija.

Osnovna ideja ovog projekta, okrenutog korišćenju znanja iz ergonomije u podršci deci i mladima, jeste razvoj personalizovanog pristupa koji uvažava individualne razlike među njima ali i postojanje razlike u njihovom radnom i životnom okruženju. Cilj nije da se tehnologija posmatra kao problem niti kao univerzalno rešenje, već da se bolje razume kako različiti načini njenog korišćenja utiču na pojedinca.

Projekat sagledava veći broj međusobno povezanih faktora koji utiču na razvoj potencijala mladih, među kojima su:

• fizičko i mentalno zdravlje,
• kvalitet sna i odmora,
• fizička aktivnost i način života,
• navike korišćenja računara i mobilnih telefona,
• uticaj društvenih mreža,
• korišćenje veštačke inteligencije u učenju i radu,
• motivacija, interesovanja i stilovi učenja.

Ergonomija je okvir koji ove faktore povezuje – pitanje kako se radno, porodično i društveno okruženje prilagođava svakom pojedincu, a ne pojedinac okruženju. Osnove ovog pristupa nastajale su tokom više godina kroz rad sa decom, mladima, roditeljima, nastavnicima i stručnjacima iz različitih oblasti, a pojedini koncepti i moguća rešenja predstavljeni su na predavanjima, radionicama i stručnim diskusijama u Mensi
Srbije, Privrednoj komori Srbije, obrazovnim ustanovama i IT kompanijama.

Dugoročni cilj projekta jeste razvoj metoda i alata koji pomažu da se bolje razumeju faktori od kojih zavise zdravlje, učenje i razvoj potencijala u digitalnom okruženju. Jer jedno od važnih pitanja budućnosti nije samo kako razvijati nove tehnologije, već i kako ih koristiti na način koji doprinosi kvalitetu života.

Nacionalni centar za talente nastavlja da razvija ovaj projekat, sa ciljem da deca i mladi koriste prednosti tehnologija – a istovremeno sačuvaju zdravlje i razviju svoje pune potencijale

Izvori: Chambers i sar., PAIN, 2024; Fares i sar., Surgical Neurology International, 2017 (prema SZO Global Burden of Disease); Kandasamy i sar., Frontiers in Medicine, 2024; Common Sense Media Census: AI Use by Tweens and Teens, 2026.