REGISTAR DEFINICIJA DAROVITOSTI, TALENTA I INTELIGENCIJE

Postoji čitav niz teorijskih pristupa usmerenih na opisivane i razumevanje vrlo složenih pojmova, darovitosti, talenta i inteligencije, iz kojih proizilazi veliki broj različitih definicija jedan je od ključnih zadataka NTC-a.

U literature se često srećemo sa podatkom da postoji više od 150 različitih definicija pojmova darovitost, talenat i inteligencija, ali mi smo uspeli prikupiti i zapisati samo mali deo od tog broja.

Mi nismo VIKIPEDIJA, ali želimo vašu pomoć da „zajedničkim snagama“ prikupimo i objavimo što više definicija, kako bi pomogli svima koje te oblasti interesuju. Stoga, molimo psihologe, eksperte i sve ostale koji znaju neke definicije koje nismo prikazali i žele da daju svoj doprinos ovoj ideji, da nam ih dostave putem emeil-a talenti@ntc.org.rs, kako bismo ih klasifikovali i objavili.

Uslovi i pravila za prihvatanje i upisivanje definicije u „Registar definicija darovitosti, talenta i inteligencije“ su:

• da je definicija data na srpskom jeziku. Zbog potreba pretraživanja na internetu, biće objavljena na latiničnom pismu;
• ako postoji, uz tekst na srpskom jeziku se može navesti i originalni tekst definicije, na jeziku na kojem je definicija prvi put objavljena. Svi jezici su ravnopravni;
• treba da je naveden i izvor podataka od koga je definicija preuzeta, a koji treba da je proverljiv (kao u našim primerima) ;
• ako se utvrdi da postoji kompletnija ili tačnija definicija od već objavljene, njome ćemo zameniti objavljenu;
• date definicije nismo u obavezi dodatno pojašnjavati niti komentarisati;
• za dostavljene i objavljene definicije ne može se tražiti naknada;
• objavljeni podaci su informativnog karaktera, mi ćemo ih proveriti u okviru naših mogućnosti ali za pouzdanost objavljenih definicije ne snosimo odgovornost;
• svaka prispela definicija će dobiti evidencioni broj, pod kojim će biti vođena u našem registru. Sve definicije koje zadovoljavaju zadate uslove su ravnopravne i dati broj ne označava njenu važnost;
• sugestije su dobrodošle, ali neće automatski biti uzete u obzir. Grupa eksperata će ih proučiti (za šta im treba određeno vreme) i ako budu smatrali da su u redu, usvojiti. Usvajanje ili menjanje sadržaja određuje se njihovim koncenzusom. Mi nismo u obavezi o tome obaveštavati onoga ko je dostavio sugestiju, niti se pravdati bilo kome u slučaju da nije ona usvojena.

 DEFINICIJE DAROVITOSTI

• Ganje (Gagné, 2008) [1]: „Darovitost je posedovanje i korišćenje izuzetnih sposobnosti, ili preciznije potencijala, podobnosti (aptitudes), u najmanje jednom domenu, koje osobu uvrštavaju među 10% najboljih vršnjaka koji se bave tim domenom“. ²³
• (Čudina-Obradović, 1990) [1]: Darovitost je svojevrstan sklop osobina (sposobnost, motivacija i kreativnost) koji omogućuju pojedincu da postiže izrazito natprosečan rezultat u nekom domenu ljudske delatnosti, a taj produkt se može prepoznati kao novi originalan doprinos u toj oblasti.
• Marland (Sidney Marland) [1]: „Darovita i talentovana deca su ona koja su, zbog izvanredno (izuzetno) značajnih sposobnosti i mogućnosti, u stanju da postižu visoka postignuća.“ Visoka postignuća se odnose na ostvarene rezultate i/ili pokazane spostobnosti u nekoj od sledećih oblasti: opšte intelektualne sposobnosti; specijalne akademske oblasti; kreativno ili produktivno mišljenje; sposobnosti za vođstvo; vizuelne ili srodne umetnosti ili psihomotorne sposobnosti.
• Renzuli (Renzulli, 1978) [1]: je predložio organizacionu definiciju darovitosti prema kojoj se „darovitost sastoji od interakcije tri osnovne grupe ljudskih sposobnosti: iznadprosečne opšte sposobnosti, visokog nivoa izvršavanja zadataka i visokog nivoa kreativnosti”.
• Koren, (1971., str.10)  [3]: Darovitost je svojevrstan sklop osobina koje omogućavaju pojedincu da na produktivan ili reproduktivan način postiže dosledno izrazito natprosečan rezultat u jednoj ili više oblasti ljudskih delatnosti, a uslovljena je visokim stepenom razvitka pojedinih sposobnosti odnosno njihovih kompozicija i povoljnom unutrašnjom i spoljašnjom stimulacijom“ .
• N. Teplov (1961.) [3] kaže: „Nadarenost se razume kao ono kvalitativno-celovito shvaćanje o sposobnostima, od koga zavisi mogućnost dostizanja većeg ili manjeg uspeha u ispunjavanju ove ili one delatnosti“.
• A. Zarudna (1970.) [3] ističe: „Darovitošću se naziva raznovrsni sklop sposobnosti koji osigurava ispunjavanje složenih oblika delatnosti.
• L. Rubinštajn (1973.) [3] govoreći o specijalnoj darovitosti navodi: „Specijalne sposobnosti se određuju u odnosu na specijalne oblasti delatnosti. Unutar ovih ili onih specijalnih sposobnosti javlja se opšta nadarenost pojedinca koja je povezana s oštim uslovima vodećih oblika čovekove delatnosti“ (prema Ðorđević, 1979., str. 32 -33).
• Kros i Kolmen  (2005) [1]: izjednačavaju darovitost sa sposobnošću brzog učenja.
• Ellen Winner [1] izraz „darovitost“ koristi za opisivanje djece s ova tri obeležja:

1. 1. Privremena razvijenost (brže napredovanje od prose čne djece);
   2. Insistiranje da funkcionišu samostalno (viši kvalitet postignuća, drugačiji putevi učenja, samostalnost i samopouzdanje) i
   3. Žar za savladavanjem (visoka motivisanost, opsesivan interes).

• Ranko (Runco, 2005:303) [1] darovitost definiše kroz:

1. 1. Izuzetan nivo interpretativnog kapaciteta,
   2. Veštinu odlučivanja (o upotrebi ovog kapaciteta pri konstruisanju značajnih i originalnih ideja, opcija i rešenja , kao i
   3. Motivacija da se primene, održavaju i razvijaju interpretativni kapaciteti i veštine odlučivanja.

• Sternberg (Altaras, 2006:22) [1] razlikuje tri vida, odnosno „obrasca“ darovitosti:

1. 1. Analitička darovitost pbuhvata sposobnost analiziranja, kritičkog procenjivanja, poređenja,
   2. Kreativna ukuljučuje sposobnost stvaranja, zamišljanja i
   3. Praktična darovitost se odnosi na sposobnosti da se nešto implementira ili primeni.

• Daglas (Douglas) [1] razlikuje sledeće tipove obdarenosti:

1. 1. tip upijanja- sposobnost brzog učenja i dobrog pamćenja;
   2. tip razumevanja-dobro shvata značenje sadržaja i ima sposobnost generalizovanja;
   3. tip rešavanja problema-karakteriše sposobnost korišćenja znanja u rešavanju novih problema;
   4. tip kreativnosti-razvijena sposobnost imaginacije i stvaralaštva u oblastima umetnosti;
   5. tip veština-velika sposobnost i spretnost u različitim područjima motorike i interpersonalnih odnosa.

•  Winner (2005) [1]: Pod terminom darovita deca podrazumeva onu koja imaju tri  karakteristi čne osobine u odnosu prema ostaloj deci:

1. 1. Prevremena razvijenost,
   2. Insistiranje na samostalnosti,
   3. Žar za postignućem.

• Farrel, McEwer, Maxwell & Miskelly, (2003) [2]: „Darovit je učenik koji ima izražene potencijale i dostignuća u odnosu na vršanjake“.
• Petrović et al., (2013); Maksić, (1995)[2]: „Daroviti učenici imaju posebne obrazovne potrebe u najčešće se mogu prepoznati po većim intelektualnim sposobnostima“.
• George, 2003.,str.14)[3]: „Daroviti učenici su oni učenici koji pokazuju potencijal za izuzetnu uspješnost u mnogim različitim područjima delovanja. Talentovani učenici su oni učenici koji pokazuju potencijal za izuzetnu uspešnost u jednom području delovanja“.
• Grgin, 1996., str. 235 [3]: „Daroviti đaci su oni koji se ističu ili svojim visokim stupnjem opšteg intelektualnog razvoja ili pak izrazitim razvojem samo određenih sposobnosti koje ih u odnosu na ostale đake čini naprednijima“
• VikipedijA Slobodna enciklopedija [6]: “Darovitost (nadarenost) je sveukupna natprosečna sposobnost za rešavanje pojedinih problema koju poseduje određena ličnost. U odnosu na druge, nadarena osoba brže, lakše i bolje rešava pojedine probleme što je čini iznadprosečnom”.

DEFINICIJE TALENTA

• Ganje (Gagné, 2008) [1]: „Talenat je vladanje sistematski razvijenim sposobnostima – kompetencijama (što uključuje znanje i veštine) u barem jednoj oblasti ljudske delatnosti, koji osobu uvršćavaju među 10% najboljih među osobama istih godina koje se bave (ili su se bavile) tom oblašću“ .
• Pasou (A. N. Passow, 1985) [1]: definiše talenat „kao sposobnost za superiorna postignuća u bilo kojoj vrednoj oblasti ljudske delatnosti ali ih ograničava na oblasti (područja) kao što su: jezici, društvene i prirodne nauke i matematika, umetničke oblasti kao što su: muzika, grafičke, plastične i mehaničke umetnosti, kao i oblasti ljudskih odnosa“.
• Feldman (1986) [1]: termin talenat povezuje sa potencijalom a darovitost sa postignućem. On kaže da je talenat potencijal za konstruktivnu interakciju sa različitim aspektima iskustva, a ukoliko ovi „interaktivni procesi vode do visokog učinka, prikladno je govoriti o darovitosti“.

• Feldman (1992, 2000) [1]: je kreirao noviji model prema kome izdvaja sedam dimenzija sa značajnim uticajem na razvoj talenta kao potencijala i ispoljavanje datovitosti. Tu spadaju:

1. 1. kognitivni procesi,
   2. socijalni / emocionalni procesi,
   3. porodični faktori (red rođenja i pol),
   4. obrazovaje i priprema (u neformalnom i formalnom smislu),
   5. karakteristike domena i polja,
   6. aspekti socijalnog / kulturnog konteksta i
   7. istorijski pokreti, događaji i trendovi.

• Marland, 1972, према: Macinture, 2008 [1]: „Darovita i talentovana deca se prepoznaju po stručnim kavalifikacijama i na osnovu sposobnosti visokih performansi“.
• A. Zarudna (1970.) [3] : “Talenat je visoki nivo razvoja sposobnosti. Talentovan čovek može da rešava složene teorijske i praktične zadatke, stvara vrednosti koje se odlikuju novinom i imaju progresivno značenje“.
• Nepoznati autor [8] : „Talenat je urođena sposobnost da se u nečemu bude dobar“.
• VikipedijA Slobodna enciklopedija [6]: “Talenat je natprosečno razvijena specifična sposobnost koja omogućava brzo i lako sticanje neke veštine, kao i visoko postignuće na nekom polju”.
• Prema Ozhegovom rečniku [7]: “Talenat su izuzetne urođeni kvaliteti, posebne sposobnosti“.

DEFINICIJE INTELIGENCIJE

• Jedna od definicija koju koristi Mensa [11] :  “Inteligencija je sposobnost učenja iz iskustva, prilagođavanja na nove situacije, razumevanje i korišćenje apstraktnih pojmova, kao i korišćenje stečenih znanja za snalaženje u okolini”.
• Po definiciji “Rečnika srpskog jezika“ Matice srpske 9: „Inteligencija je sposobnost brzog shvatanja i razumevanja, umna obdarenost, bistrina, razum”.
• Rečnik.org srpski leksikon [5] : Inteligencija je sposobnost pravilnog razumevanja stvari i pojava u životu i svetu, razum, um, sposobnost shvatanja i poimanja; kao zbirna imenica: svi ljudi koji imaju ovu osobinu; otmeniji i bolji svet uopšte, školovani ljudi.
• Stiven Hoking [5] : “Inteligencija je sposobnost prilagođavanja promenama”.
• Veksler (Wechsler, P. 1944)[4]: definiše inteligenciju kao globalnu sposobnost pojedinca koji deluje svrsishodno, misli racionalno i odnosi se uspešno prema svojoj okolini.
• B.Stevanović (1937) [4] : Inteligencija je sposobnost uviđanja značajnih odnosa među podacima i pronalaženje novih podataka.
• (Roeders, 2003) [1] : definiše sledeće oblike inteligencije:

1. 1. verbalno-lingvistička,
   2. logičko-matematička,
   3. vizuelno-prostorna,
   4. telesno-kinestetička,
   5. interpersonalna inteligencija,
   6. intrapersonalna inteligencija,
   7. naturalisti čka inteligencija,
   8. egzistencijalna.

• VikipedijA Slobodna enciklopedija [6]: ”Inteligencija (lat. intellectus) je mentalna osobina koja se sastoji od više sposobnosti: učenje iz iskustva, adaptiranje na nove situacije, shvatanje i  razumevanje novih situacija i korišćenja stečenog znanja u interakciji sa okruženjem”.

Izvori informacija:

[1] http://univerzitetpim.com/wp-content/uploads/2020/03/psi.-dar..pdf

[2] https://scindeks-clanci.ceon.rs › data › pdf

[3] https://hrcak.srce.hr/file/204636

[4] http://www.nadapopovic.edu.rs/images/PDF/IOP/o_darovitosti.pdf

[5] https://edukacija.rs/izreke-i-citati/stiven-hoking

[6] https://srwikipedia.org / wiki / Inteligencija

[7] https://koon.ru/bs/kakie-talanty-sushchestvuyut-opredelenie-talanta-kak-opredelit-svoi/

[8] https://www.lekart.edu.rs/sta-je-talenat-i-kako-ga-negovati/

[9] https://samoobrazovanje.rs/sta-je-inteligencija/

[10] https://recnik.org/leksikon/srpski/inteligencija

[11] https://www.mensa.me/index.php/faq